Čekajući Godoa

Čekajući Godoa je jedan od najčuvenih dramskih tekstova 20. veka, vodeći komad takozvanog pozorišta apsurda. Tragikomedija u dva čina, koju je Samjuel Beket napisao 1949., prvi put je postavljena  1953. u Teatru Babilon u Parizu. Zbog svoje filozofske sadržine, mnogi ovo delo nazivaju misterijom koja je zamotana u enigmu.

Izvorno, radnja se odvija na seoskom drumu, kraj drveta, gde dva glavna lika Vladimir i Estragon čekaju Godoa. U najavnim spotovima za kruševačku predstavu, glavni akteri čekaju ispred spomenika kosovskim junacima i u pešačkoj zoni ulice Majke Jugovića. Njihovom ponašanju čudi se poznati kruševački reper Trisha (Kruševac geto), a prepoznatljiv lokalni akcenat navodi na pomisao da će mesto odigravanja radnje biti upravo naš grad.  Trisha je i kompozitor i autor songova za predstavu, što takođe navodi na lokalne boje ove izvedbe.

Čekajući Godoa – tema

Stavljeni u situaciju na koju ne mogu da utiču, Vladimir i Estragon pokušavaju da prekrate vreme radnjama koje im na prvi pogled izgledaju razumne. Dok čekaju Godoa, oni upoznaju i misterioznog putnika Poca i njegovog slugu Srećka. U književnoj kritici ovo delo je tumačeno kao mračna alegorija čovekove potrage za smislom. Da li je ovo tumačenje tačno i da li je ta potraga za smislom stvarno toliko mračna ili je samo sastavni deo života, i dalje je otvoreno pitanje.

U pokušaju smo da na tekst, koji svi pamte iz lektire kao nešto beskrajno dosadno, napravimo zanimljivu komediju, gledljivu predstavu. To je jedan od najvećih i najznačajnih tekstova , najslojevitijih, i jedna jako dobra prilika da kroz taj tekst učitamo svet u kome živimo.

kaže reditelj Vladimir Popadić.

U predstavi igraju:

Marko Živić, Dragan Marinković, Dejan tončić i Nikola Rakić, a u ulozi dečaka je Teofil Stojković Beguš.