Ту мач – фотографије
Događaji - kategorija: Izložbe
-
Чарна Николић, Уна Лауренчић, Анастасија Којић, Тамара Костревц и Тања Марјановић – пет
младих уметница, студенткиња фотографије на Факултету примењених уметности изнеле су пред
публику своје индивидуалне артистичке поетике уклопљене у концепт изложбе „Ту мач“. Пред нама су тумачења покрета, звука, боје и форме, инспирисана магијом оперске сцене, музиком џез клуба, спортом и атмосфером музејског простора – селектованих свакодневних призора, насталих у простору који је активно усмерен ка добробити наше душевне естетике.Анастасија Којић вешто фокусира секвенце опере „Јадници“ износећи пред публику поставке у
композицијама јасних класичних структура углавном доминантних дијагонала, чија се чврстина потенцира светлом и тренутком овековечене сценске експресије. Опредмећена музика исказ је и Чарне Николић која кроз покрет исказује диманику атмосфере џез клуба, стварајући дифузни амбијент који рефлектује музику разливајући светлосне акценте у ритму анимираних
инструмената и музичке експресије бенда.Тамара Костревц је свој објектив усмерила ка елегенцији покрета и гипкости форме скакача у воду
приближавајући публици енергију спорта кроз лепоту секвенци које приказује, определивши се за
црно-бели израз фокусиран на јасне односе ликовних чиниоца. Она је усресређена на промишљен
уметнички синхронизован покрет, чврстину и снагу тела спортиста као уметника per se. Наспрам поменутог, у подводној фотографији Тање Марјановић сагледавамо кроз њен ронилачки објектив очараност естетиком морског света кроз светло и рељеф потенциран искошеним спрудовима коралног гребена Црвеног мора у морском плаветнилу.Рад Уне Лауренчић усперен је ка истраживању музејског простора доживљеног као сакрални хаби-
тус уметничких дела коме се приклањамо спремни да нас она отргну од реалног времена и оријентишу ка вишем и ванвременском свету уметности. Медитативна тишина пред уметничким делом коју осећамо пред призором девојке која седи пред Рубенсом, парадигматски сумира наше мисли о предметности узвишеног, нашу чежњу као реалном off-line доживљају наспрам online свакодневице, ружног, стресног, грубог, површношћу презасићеног хектичког живота. Евоцирајући звук и покрет, тишину и мир које у овим просторима проживљавамо, ауторке су исказале поруку сакривену иза значаја уметника као тумача свакодневне естетике коју бира да тумачи, те да у савременом добу инфектираном неестетским појавама и околностима, већа доза племенитог материјала издвојеног вештим оком уметника, представља потребу и не може бити TOO MUCH.др Милан Просен, историчар уметности
Кроз своје разнородне поетике, пет младих уметница сведоче о стању у савременој уметности, култури, спорту, као и о динамизму савременог живљења. Препо знају уметнички гест не само у наменским просторима културе и уметности, већ и на неочекиваним местима. На њиховим фотографијама опредмећују се, ту маче елементи метничког израза (покрет, звук, боја, објекат) и указује се на вишеструкост њиховог значења. Провокативним и двосмисленим насловом изложбе
алудира се не само на тражење могућих одговора кроз фотографије, већ се критички сугерише одређени вишак, засићење: превише брзине и површности / премало студиозности, посвећености; превише мимикрије, инстауметности и (не)културе / премало истинског уметничког израза; превише цензуре и маргинализације уметности – премало пажње која се поклања уметности; уз све
актуелнију опасност од превише онлајн / премало офлајн живљења и стварања.Јелена Симић, историчар уметности
-
-