U agoniji

Celokupni književni opus Miroslava Krleže, naročito onaj između dva rata, oduvek je funkcionisao kao uzbudljiv spoj dobre literature, enciklopedijskog akademizma i levog političkog angažmana. Negde na rubu tog glavnog toka ispunjenog socijalnim dramama, političkim prevratima i lutanjima intelektualaca, od ‘Glembajevih’ i ‘Galicije’ do ‘Balada’ i ‘Zastava’, smešten je komad ‘U agoniji’, napisan 1928. i dopunjen trideset godina kasnije.

Iako je prvobitni komad odisao bojama svoga nemirnog vremena, na pozornicama je vrlo često doživljavan kao melodrama s tragičnim krajem. Sve su izvedbe bile fokusirane na tragičnu ljubav Laure Lenbach, koja  nije mogla da se izbori s alkoholizmom bankrotiranog muža i neverstvom nekarakternog ljubavnika.

Nezavisna produkcija Beo art iz Beograda donosi novu inscenaciju Krležine drame, ispunjenu drugačijom poetikom i neobičnim rediteljskim rukopisom. Predstava ne započinje uobičajeno, svađom bračnog para Lenbach, u trenutku kada Austro-Ugarske Monarhije više nema i kada su pripadnici aristokratije odjednom i sami morali kojekako zarađivati za hleb i snalaziti se u novim uslovima. U beogradskoj predstavi čitavog tog prvog čina nema. Detronizovani g-din Lenbach već je izvršio samoubistvo, a Laura, još umrljana muževljevom krvlju, pokušava s advokatom Križovcem, čovekom kojeg zaista i do kraja voli, nekako izaći iz te životne noćne more.

Bitno za predstavu je da rediteljka Ana Đorđević taj komad nije videla kao ‘epsku priču jedne ljubavi’, nego kao dramu ‘u zoru savremenog doba kakvo danas znamo’. Dvoličnost, cinizam i pokvarenost advokata Križovca, koji novcem i uticajem može kupiti sve, čak i vlastitu ministarsku fotelju, a ljubav jedne žene baciti pod noge, obrazac je društvenog procesa ‘modernizacije’ koji je započet nakon Prvog svetskog rata i čiju zrelu fazu gledamo upravo sada. Današnja podređenost ljudi kapitalu i neiskrenim odnosima u javnom i privatnom životu samo su najekstremniji odraz onoga što se začelo upravo tada, i to je bio motivacioni okidač za ovu izvedbu. Ili kako kaže rediteljka Đorđević:

‘Kroz intenzivan sukob muškarca i žene, u predstavi pratimo proces postepenog shvatanja laži u kojoj moderni čovek živi i proces demistifikacije principa po kojem funkcioniše društvo u celini.’

Kada shvati svu laž svoje intimne i egzistencijalne situacije, Laura se ne ubija patetično i melodramatski, kako je zamislio Krleža, nego s dva precizna metka ustreljuje Križovca, kako bi se na nekoj dubljoj ravni oslobodila okova koji su joj uništili život.

Dvoje protagonista – Marija Vicković kao Laura i Radovan Vujović kao Križovec – uz svesrdnu pomoć Dijane Diklić, saradnice za specifični krležijanski govor, uverljivo su odigrali taj odnos, balansirajući tankom niti između intimne drame i sumorne slike vremena koje dolazi. Tome su na indirektan način služile i Krležine didaskalije – opisi radnje i raspoloženja likova, koje na diskretan način izgovara treći protagonista, Branko Cvejić, narator/inspektor u ovoj predstavi.

Ovakv izvođenje komada ‘U agoniji’ ne želi da današnju publiku uvlači u ljubavnu dramu iz nekadašnjeg građanskog salona, već radije da je izvuče na poziciju svedoka jednog vremena, čijoj završnoj fazi upravo prisustvujemo.

Režija: Ana Đorđević

Scenografija: Mia David

Kostimografija: Adrijana Pajić

Lektor: Dijana Diklić

Protagonisti: Marija Vicković, Radovan Vujović i Branko Cvejić

Produkcija: Beo art 2015