E-Play, koncert u Basementu

E-Play je alternativna rok grupa iz Beograda, osnovana 1998. godine. Ima značajno mesto na srpskoj rok sceni zbog svog karaktarističnog zvuka koji krase distorzirani bas, drum & bass ritmovi i nežne-atmosferične gitare. Polu muški, polu ženski sastav, sa besprekornim talentom koji unosi svoj zvuk u electro rock, drum’n’bass i ostale ritmove.

Do sada su izdali pet albuma, imaju dugu listu samostalnih i festivalskih nastupa, a učestovali su i na više kompilacija: muzika iz filma Munje i kompilacija “Kao da je bilo nekad” posvećena Milanu Mladenoviću. Njihova muzika se nalazi u filmovima: Munje, Potraga za srećkom, Zduhač znači avantura.

U Kruševcu promovišu svoj poslednji album pod nazivom “Sloboda”. Trenutna postava benda je: Maja Cvetković, Goran Ljuboja Trut, Nemanja Velimirović i Kristina Jovanović Kika.

Kao predgrupa nastupa bend “Ljudi u glavi”.

E-Play diskografija

Prvi album “E-Play” je izašao u novembru 1999.  Neke od pesama su se našle na soundtrack-u za filmove: “Munje” (Prvi pogled tvoj), ”Lavirint” (In The Middle), a bend je učestvovao i kao muzička podrška na modnim revijama, nastupao na festivalima, a imao je i veliki broj samostalnih koncerata u zemlji i u inostranstvu.

Muzika koju E-play proizvodi je modernog sadržaja: drum and bass, techno, electro, punk, hard core… Tu vrstu dinamike i fuzije mnogih uticaja savremene muzike nagovestio je još prvi singl “Zašto?”. Izrazito energičan bas, vrišteće gitare, vrtoglavi efekti i bubanj u užasnoj žurbi prožimaju Biljanin znatno sporiji vokal – kontrasti koji se ponavljaju.

Drugi album “Crime” izlazi 2005. godine u izdanju PGP RTS. Iako je još prvenac E-Play intenzivno sugerisao da je njihov glavni izvor inspiracije niko drugi do Koja sa svojom bubanj-bas-energičnom vokal estetikom, turbo-rock koji sviraju nema izraziti pandan ni na domaćoj ni na inostranoj sceni. Kroz armaturu od basa i stroboskopskih ritmova Damjana Dašića (bubnjevi) i prekaljenog Marka Milivojevića (mašina) pršti odlučna gitara i sevaju space klavijature, ovoga puta uglavnom pod rukama popularnog gosta Saše Loknera.

Uz ni najmanje blazirano pevanje liderki Biljane Todorovski (vokal, gitara) i Maje Cvetković (bas, vokal, mašine), sve to čini ne uvek sofisticiranu, ali neretko gruvajuću soničnu lavinu.

Pod okriljem Exit-ovog filmskog festivala Cinema City, izlazi treći album “Drago mi je da smo se upoznali“.
Ovaj album benda, je do sada najubedljiviji amalgam telesne zavodljivosti plesnog zvuka i odmerene emotivnosti. Drago mi je… je vrhunski izbrušena reinterpretacija drum’n’bass i house gestova u gitarističkom okruženju, bogato garnirana ambijentalnim prilozima, i mada nikako nova po idejama, životnost joj se ne može osporiti. Štaviše, neke pesme na ovom albumu su bili punokrvni hitovi koji su uspeli da osvoje publiku koja se ne bavi time u koju fioku šta ide već samo time šta joj se sviđa.

Svojim četvrtim albumom, tematski i zvučno najsvedenijim do sada, ova alternativna četvorka (sada u formi trojke) skreće u pravcu melodija i „hukova“ kojima se smeši velika publika, a pri tom ne gubeći ni „a“ od onog alternativnog.

Krajem 2013. Godine izlazi album “Obični ljudi” sa koga su se ubrzo izdvojili hitovi “Divan Dan”, “Hiljadu ljudi” i “Ljubica”. Tokom proteklih godina pesma “Divan Dan” dostiže prvo mesto na mnogim domaćim listama, osvaja mnogobrojne nagrade i ima preko 2 miliona pregleda na youtube-u, a u isto vreme dobija i “Megafon” nagradu za najbolji singl godine i spada u najomiljenije pesme kada je u pitanju koncertno izvodjenje ovog sastava.

“Sloboda je definitivno naš najozbiljniji poduhvat do sada i to u svakom smislu, od tekstualnog, muzičkog, pa do produkcije. Ne znam da li je naš najbolji album, ali je svakako najzreliji. Publika sama treba da proceni gde je njegovo mesto u našoj diskografiji”,

kaže pevačica, basistkinja i autorka pesama Maja Cvetković.

Priredio Dimitrije Mita Petković