DJ Dalton – Dalton Trance Teleport

Nenad Đorđević – DJ Dalton, guru goatrance zvuka, rođen je u Kruševcu, a sada živi u Rijeci u Hrvatskoj. Karijeru je započeo 27. marta 1994. godine, kada je napravio jednu od prvih goa žurki na prostorima tadašnje Jugoslavije, zajedno sa bratom blizancem Dejom Daltonom (R.I.P). Godine 2004. DJ Dalton se povlači sa muzičke scene, sve do potresnog gubitka brata, nakon kojeg je odlučio da nastavi prekinuti put i ostavi još veći trag u svetu goatrance muzičke scene.

Tokom bogate karijere radio je sa poznatim DJ-evima širom Balkana i nastupao na brojnim festivalima: Shankra, Summer Never Ends, One Love, EXIT, Elysium, Fruttstock, Skogtroll, Aurora, Future Nature, Voltron, Zen.It Festival, Life Celabration, Forestronika, Dance Xperience, Hello Summer, Mystic mountain, Trk u Šumu…

DJ Dalton je takođe član organizacija Green Spirit, TranceAlpine, i No Name Productions.

DJ Dalton – kratka biografija

Nenad i njegov brat odrasli su u Kruševcu u naselju Bronx i Trajalovoj kuli. Pohađao je OŠ Jovan Popović:

“Jedna od prvih gradskih škola u kojoj je vladao gradski duh i vrednosti.”

navodi on.

Kod izbora srednje škole brat i on nisu imali pravo glasa i roditelji ih šalju u Zagreb, u Tehničku srednju vojnu školu, jednu od poznatijih te vrste u tadašnjoj Jugoslaviji. Ubrzo počinje raspad zemlje, a na klince u toj školi odjednom se počelo gledati kao na upotrebljiv kadar. Za braću Đorđević rat nije bila opcija, pa su se u zadnji čas vratili u Kruševac i završili 4. razred u Ekonomskoj školi u Kruševcu.

“Za fax tada nije bilo novca, a kasnije smo već otkrili lepotu muzike i uronili u taj svet.”

reči su pomenutog DJ-a.

Tokom vremena, njegov angažman u Kulturnom centru Kruševac rezultirao je muzičkim događajima – žurkama koje su bile veoma zapažene, a shodno tome publika taj period naziva “zlatno doba KŠ clubbinga”. Iako je bilo nedostataka i raznih podmetanja, ipak je scena postojala i stajala rame uz rame sa ostatkom zemlje.

Altruista, otvoren i istrajan u svom radu, samo su neki od kvaliteta koje pripisujemo njegovom imenu. Imali smo čast da porazgovaramo i postavimo neka pitanja koja se tiču njegovog rada, kao i priliku da uživamo u njegovom nastupu u kruševačkom kafe-u BUT.

I n t e r v j u :

U kakvom muzičkom okruženju ste odrastali i kakav uticaj je to imalo na Vas?

Odrastali smo uz stariju sestru koja nas je upoznala sa synth-popom, a zatim smo se zaljubili u Depeche Mode, Ersaure itd. Odlaskom u Zagreb otkrivamo rockabilly, a zatim i elektroniku: acid techno i acid house. Još pre, dok smo bili deca, roditelji su slušali izvornu narodnu muziku, starogradske i šansone, nikad šabanluk i to je bio dobar start.

Da li se sećate prve ploče/kasete koja je na Vas ostavila snažan uticaj?

Prve se stvarno ne mogu setiti, ali jedna od dražih ploča je Faithless – Insomnia.

Koja su to prva mesta za izlazak koja pamtite, a koja su bila vezana za muzička dešavanja u Kruševcu?

Za našu ekipu to je bila popularna “Muzička škola” koju je vodio teatar ZA. Bio je tu i club “Baby”, sadašnji KCK, “Club 59”, “Grizzly”, Klub kod Šove…

Šta Vas je najviše inspirisalo da počnete da se bavite muzikom?

Inspiracija su bile muzičke emisije na radiju “Vrnjačka Banja” i “202-ka”. Osnovna škola, nedelja večer uz kasetofon koji je bio spreman da snimi novitete na TDK metal kaseti.  😀

Kako je Vama izgledala scena u Kruševcu i u tadašnjoj Jugoslaviji kada ste počeli da se bavite elektronskom muzikom a kakva je danas i da li se nešto suštinski izmenilo?

Jugoslavija se spremala na počinak, teška vremena. Pokušavali smo saznati šta se događa u Srbiji, jurili ploče… Za našu malu ekipu entuzijasta to je izgledalo samo kao još jedno zezanje, a pisali smo istoriju KŠ elektronske scene. To shvatamo nakon mnogo godina.  😀
Kruševac je imao ozbiljna DJ gostovanja od 1994. do 2007., kada odlazim za Rijeku. Priču je trebalo nastaviti po starom, međutim ljudi kojima sam verovao, pokušali su zaraditi novac i komercijalizovati sve to.

Jedan ste od prvih Di-džejeva koji su organizovali prvu goa trance žurku u tadašnjoj Jugoslaviji i kakvi su vaši utisci povodom toga?

Nismo bili svesni toga, to je došlo kasnije. Iz današnje perspektive, drago mi je je da smo išli tim putem. To je, tačnije, bila jedna od prvih žurki uopšte.

Član ste organizacija: Green Spirit, TranceAlpine, i No Name Productions. Kažite nam nešto više o tome?

TranceAlpine iz Graca je na stand by modu, Green Spirit je ekipa goa frikova iz Lucerna, a No Name Production vuče korene iz anarho/antifa miljea. Baza im je legendarni Kulturfabrik Wetzikon.

Da li pratite rad mladih Di-džejeva u Kruševcu i okolini i da li bi ste nekog posebno izdvojili?

Iskreno, ne pratim rad mladih, jer ih u tranceu baš i nema. Pratim rad već svetski poznatih imena iz Kruševca: Tesla Principle, Ascent, Norma Project, Argus, Astral sense, Nature… Znam da ima uspešnih u drugim sferama elektronike. Žao mi je što su se neki pritajili, a imaju znanja za velike stvari.

Koji je Vaš način rada i osnovni setup?

Osnovno je što radim ono što volim. Imam kontroler i laptop, a u zadnjih godinu dana vratio sam se počecima – gramofonima. Zvuk s ploče neposredniji je i lepši pa uživam u setovima sa vinila. Čini se da je i publika prepoznala taj kontinuitet, ceni moju muziku, godine i posvećenost.

Koji je najteži deo posla kada si profesionalni DJ?

Možda je najteže ostati čovekom kakvog ceniš. Ne prodati se i ostati veran idealima. U nekom trenutku shvatiš da većina profesionalnih DJ-eva, onih koji poput mene žive od toga, ima celu mašineriju iza sebe: agenta, PR-a i reklamu – sve to olakšava posao, ali te i udaljava, gubiš neposredan dodir s ljudima. Poznajem mnoge DJ-eve koji su se tomu prepustili, koji se ponašaju poput razmaženih dr……., koji izvoljevaju, zahtevaju… Tome se odupirem pa sve radim sam: od prvih kontakata i dogovora do dolaska na partyje. Za to je potrebno mnogo vremena i strpljenja, ali je i uspeh potpuniji. Godine takvoga rada rezultirale su čvrstim drugarstvom s ljudima širom sveta.

Da li bi izdvojili neki zajednički nastup sa drugim umetnikom iz sveta trance muzike, koji je ostavio značajan utisak?

Zajednički nastupi jesu trenuci u kojima doneseš konačan sud o umetniku. Sviđa ti se njegova muzika, ali shvatiš da je kao osoba nevredan pažnje pa digneš ruke od njega jer bez ljudskosti ne može biti kompletan muzičar. S godinama su me oduševili, a poseban mi je užitak bio nastupati s Banco de Gaia. Od samih izvođača još su mi draži ljudi koji organizuju neke festivale, od volontera do vozača. S mnogima održavam kontakt, družimo se i posećujemo. Posebno su mi drage ekipe anarhista iz Švice, još par organizacija također iz CH, ljubazna ekipa iz Beiruta i najgostoljubiviji domaćini iz podnožja planine Fuji u Japanu.

Da li bi podelili sa nama neku anegdotu sa nastupa koja bi bila interesanta za čitaoce?

Za septembarski festival u Norveškoj Skogtroll lepo su nam rekli da će se održati u bajkovitoj močvarnoj šumi gde žive mitološki trolovi. Većina izvođača nije baš ozbiljno shvatila deo o močvari pa smo na + 3C skidali obuću i podizali pantalone te bosi do kolena gacali po močvari.

Aerodromskih zgoda i nezgoda uvek ima, a posebno što službe sigurnosti na Balkanu nas s dredovima uvek gledaju kao na građane drugog reda. Smešna je situacija bila na ulazu na aerodromu Rafik Hariri u Beirutu kad su me zaustavila dvojica iz sigurnosti, jedan od metar i žilet, a drugi 2,10 visine. Zahtevali su da svoju drvenu ogrlicu skinem kako bi prošla kroz skener na security checku. Nakon skenera ogrlica je zapela među točkićima. Prišao mi je onaj visoki i savio se sa mnom pogledati među valjkove ispod skenera. Ne videvši ga, ja sam se naglo uspravio i pritom ga udario kolenom u glavu. Čovek je pao, a na mene je skočilo deset naoružanih vojnika sve dok visoki nije objasnio da je sve u redu.

Kako koristite slobodno vreme i na koje aktivnosti?

Šetnja, vreme sa porodicom, građanski aktivizam… No slaves, no masters!

Kažite nam nešto više o Rijeci… Kakvi su Vaši utisci o tom gradu posle dugogodišnjeg boravka tamo?

Rijeka je uvek glasila kao liberalan i urban grad, a takva je i danas. Svi su dobrodošli u Rijeku, svako može pronaći svoj mir u šetnji Molo Longom i kafi na Korzu. Okupana jesenjim kišama ili oštrom zimskom burom, Rijeka je jednako lepa u svako doba godine. Iako je Rijeka kišovitija od Londona, nikad nije siva, uvek se tu nešto dešava, nešto se radi, gradi, neko se smeje; grad živi svih 365 dana u godini. Ljudi su, kao i svugde, onakvi kakvima se okružiš. Moju Rijeku čine pozitivci, alternativci, altruisti, radnici, anarhisti – ljudi koje volim.

Šta se zadnjih dana nalazi na vašoj muzičkoj play listi?

Novi EP od Cabierija.

Uopšteno, koje muzičke albume bi ste izdvojili i preporučili čitaocima, koji su po Vašem mišljenju ostavili neizbrisiv trag kada je u pitanju Trance muzika?

Ima toga jako puno, ali Return to the Source i Order Odonata vol. 1

Sa kojim muzičarom bi ste želeli da ostvarite saradnju a do sada niste imali prilike za tako nešto?

Potrajalo bi nabrajanje.

Gde najčešće nastupate i kom gradu se uvek rado vraćate?

Najčešće nastupam u Švici, a vraćam se vrlo rado svuda . Izdvajam Beirut zbog super vajba, Kulturfabrik Wetzikon zbog slobodarskog duha i Havanna Altdorf zbog goa ekipe u CH.

Na šta se trenutno fokusirate kada je muzika u pitanju? Da li spremate neki projekat?

Trenutno sam u dogovorima za festivalske datume u 2019. Biće zanimljivih gostovanja u Norveškoj, Armeniji te nekolicini evropskih festivala. Pronalazim dobre ploče i pripremam nastupe. Radujem se sledećoj muzičkoj godini i uživam s porodicom.

Pripremam svoj prvi EP “IDEA” /chill/chillgressive / koji će izaći na proleće.

Dimitrije Mita Petković i Srđan tripunović